Veoma dobro ste primetili da gospodin Branko Pavlović sada podržava domaće bogataše koji su stekli enormno bogatstvo. Iako sam i sam sam bio učesnik protesta protiv Slobodana Miloševića,smatrao sam da ne napadaju Srbiju zbog Slobodana Miloševića nego zbog svojih interesa. Za razliku od Vas mislim da Slobodan Milošević nije na dobar način branio interese Srbije i da je svojim potezima išao na ruku našim neprijateljima. Ono što u suštinskom smislu zameram i Slobodanu Miloševiću kao i današnjim vladarima je nedostatak demokratije i iskrenosti, mada iskreno govoreći i deo ljudi kod nas je navikao da vara i da bude varana.Mislim da je to i najveći uzrok naših poraza, neka vrsta nepoštenja na koju svi pristajemo. Slobodan Milošević se zalagao za Jugoslaviju ali nije jasno svojim postupcima pojasnio kakvu.Srbi "nacionalno neosvešteni" (kojima sam i sam pripadao) su to tumačili bukvalno, oni "nacionalno osvešteni" (kojima sad pripadam) su mislili da je to samo šifra za okupljanje svih Srba u jednoj državi pod jednim voždom (Velika Srbija) što su pod uticajem svojih eleita (ali i zbog tinjajućeg nikad ugaslog nacionalizma, slično kao i kod nas Srba)mislili i drugi narodi u bivšoj nam državi.To je i dovelo do tragičnih sukoba. Lično mislim da je bio i levičar i Srbin, ali pre svega toliko sujetna i vlastoljubiva osoba da mu je ostanak na vlasti bilo jedino bitno. S ove sad distance mislim da je bi bolje bilo da nijedan metak nije opaljen ni u Hrvatskoj ni u Bih ni na Kosovu (bilo bi manje mržnje).Ili ako se već ratovalo da se mobilisala odmah Srbija i da se ratovalo po propisima (sa minimalnim civilnim žrtvama) ondašnjom JNA to se mogo uraditi, ali za obe ove opcije Sloba je treba da bude ili ubeđeni Jugosloven ili Srpski nacionalista ili demokrata, a on je najviše voleo sebe na vlasti.Inače dobro kaže Preedsednik Tadić Srbija nikad nije bila demokratska država, a nije ni sada.Mislim da je većina naroda protiv Nato pakta, ali mislim da narod ni nebi voleo da bude pitan oko toga.

Svaka Vam čast !

Kalik je potpuno u pravu kada tvrdi da Milošević zaslužuje rahabilitaciju baš onoliko koliko rehabilitaciju zaslužuju Nedić, Ljotić ili Draža...

Rekoste: "Inače dobro kaže Preedsednik Tadić Srbija nikad nije bila demokratska država, a nije ni sada." Pa da Vas priupitam, ZNATE li Vi noviju srpsku istoriju ili ako ćemo da budemo precizni, istoriju Srbije od 1903 do 1918 ili bar do 1914?! Ili verujete toj "GROMADI" od "predsednika"?! Ako ne verujete drugu Kaliku ili mojoj malenkosti, pitajte npr. istoričare Predraga Markovića ili Čedomira Antića, ljude koji simpatišu B.T. i njegov režim, ali i ljude koji VEOMA DOBRO ZNAJU da je Srbija, barem u navedenom periodu imala POTPUNI DEMOKRATSKI ŽIVOT! Višepartijski sistem u Srbiji postoji barem od 1869 g. kad je donešen tadanji Ustav, a u potpunosti je bio razvijen posle Ustava iz 1888 g. Mada je i posle donošenja Ustava iz 1888 g. postojala demokratija u Srbiji, svoj PUNI KAPACITET je doživela tek posle dinastičke smene 1903 g., kada je Srbija disala kao jedan čovek, uprkos različitostima. I to je išlo dotle, da je npr. Dimitrije Tucović bio VEOMA KRITIČAN PREMA srpskoj vojsci tokom prvog balkanskog rata, onda su on i Radovan Dragović glasali u srpskoj Skupštini PROTIV ratnih kredita početkom Prvog Svetskog Rata, ali su isti OTIŠLI DA BRANE SVOJU ZEMLjU, kada je bila napadnuta od Austro-Ugarske! I kad je Tucović poginuo BRANEĆI SVOJU ZEMLjU, dobio je topao nekrolog. I niko mu nije tada prebacio što je bio kritičan prema srpskoj vojsci ili što je glasao protiv ratnih kredita. Prema tome Poštovani, u Srbiji je pre JEDNOG VEKA postojala DEMOKRATIJA, tj. NIJE TAČNO da Srbija nikad nije imala demokratiju! Proverite svoje izvore, tj. ne verujte nikome na reč, ma bio Predsednik ili "prešjednik"!

Kao što već rekoh, pre neki dan, ovaj sajt se, nažalost, pretvara u sajt za rehabilitovanje SM. Bez prevelike želje da se ponavljam, samo jedno pitanje bih postavio autoru: ako je SM (odnosno, njegova, crvena partija) bio toliko vidovit i u pravu, ZAŠTO STE SE POMIRILI SA ŽUTIMA? Zar je bol svakog dela jedne jedinstvene stranke koja se posvađala na Osmoj sednici zaista toliko veliki da se sve to može zaboraviti? Kako možete da budete u koaliciji (da delite PLEN) s onima koji su tako direktno bili na suprotnoj strani i koje je vaš vođ SM tako vidovito "nacrtao" u govoru o kom je reč? I protiv koga se to vaš vođ borio: protiv NATO-a i Amerike (koji su ga u kritičnim trenucima držali na vlasti jer je bio GARANT mira na Balkanu), ili protiv domaćih izdajnika (ŽUTIH) koji su mu uz pomoć obojenih (zelenih) papira i koječega drugog došli glave?
Umesto što optužujete narod koji sve to nije video i shvatio, bolje bi bilo da stanete pred ogledalo i da odgovorite na ovaih nekoli pitanja.

Bravo druze ,ili gospodine Kalik!
Tacno ste naveli koliko dugo traje blacenje i satanizacija S Milosevica,
od vremena njegove vlasti do danas u delu javnosti i vecinskom delu nase nazovi intelektualne elite.I stvarno kakav je to diktator,(za kojeg tvrde da je drzao sve medije u mraku i da je tolike ljude poubijao), koji je dozvolio za vreme svoje vlasti da ga toliko kritikuju i javno ispoljavaju svoju mrznju.Mislim da je on najvise blaceni politicar u srpskoj istoriji.
Taj trend se naravno nastavlja i dozivljava svoj polet i zamah u "oslobodjenim"medijima posle petooktobarskog prevrata,u kojima tacno rekoste postoji zabrana iznosenja bilo kakvih pozitivnih ocena ,nedaj boze hvalospeva o liku i delu SM.
Cini mi se da javnost sve vise uvidja svoje zablude,sto se vidi i na ovom sajtu,sve vise i vise "pokajnika"se javlja,medjutim taj trend medju srpskim intelektualcima sporije tece.
Evo sad B.Pavlovic kaze da politicari ,knjizevnici,naucnici,ne uzivaju zastitu pravila"o mrtvima samo dobro",medjutim primecujem da to pravilo primenjuju slobodno bez ikakvog zazora samo kad je u pitanju Milosevic,al ga daleko opreznije i bojazljivije primenjuju kad je u pitanju jedan nas drugi tragicno preminuli politicar.Cak sta vise u "oslobodjenim"medijima primetno je da se od jednoga pravi "svetac",a od drugog"djavo".
Smatram pozitivno pisanje o S.Milosevicu i pozitivno misljenje o istom, aktom bunta i pobune protiv sadasnjeg "demokratskog" meinstrima i onog sto se smatra politicki korektnim misljenjem u Srbiji,a i u svetu,(jer sadasnja Srbija prati svetske trendove).
I svaku priliku koristim i koristicu da govorim lepo o S Milosevicu , iz cistog srpskog inata.
Medjutim vreme i nasa realnost ce rehabilitovati S Milosevica.

Zaboravili ste da navedete i Đinđića!

Pitanje koje „rb“ postavlja (zašto su se pomirili sa žutim) upućeno je na pogrešnu adresu. Odgovor na to pitanje jedino može dobiti od onih koji su se „pomirili“, a to znači od Ivice Dačića, Slavice Đukić Dejanović, i drugih iz Dačićeve okoline.

Ima ljudi koje za neke istine i ne treba ubeđivati metodikom i činjenicama, oni su ubeđeni iz drugih razloga. Ubeđivanje je bespredmetno, i za takve se ovako metodični članci i ne pišu. Oni su se „izgradili“ na suprotnim člancima, odnosno interesima.

Kod S. Miloševića, čak u ratnim uslovima, bilo je više demokratije i slobode nego danas. Da nije tako bilo, narod se ne bi mogao sakupiti u tolikom broju, kao 5. oktobra, i ranije kada su lupali u šerpe, i....
Danas, u vremenu američke okupacije, kada Boris Tadić ima apsolutnu vlast, narodu NIJE moguće:
1) Da sazna istine, nego je pretrpan sakrivanjima istina odnosno lažima sa svih medija,

2) Pokušaj naroda da se okupi u većem broju bio bi sprečen brutalno, preciznije, još dok bi delovale manje grupe za okupljanje vlast bi se brutalno obračunala sa narodom, ukoliko se prethodno ne bi obračunala sa organizatorima koji bi bili uhapšeni, bačeni u tamnicu , satanizovani lažima sa svih medija, i bez mogućnosti da se suštinski brane, a bili bi kažnjeni drakonskom kaznom sudovima ove „demokratske“ vlasti.

@Miloje
Kako Vi to znate na čemu sam se ja "izgradio"? Samo da Vas, metodično, podsetim: kritički odnos prema SM ne znači da se neko nalazi na suprotnoj strani (tj. na strani žutih). Zapravo, ne znači ni da se tamo nalazi ni da se tamo ne nalazi. Ja sam samo pitao ZAŠTO STE SE POMIRILI SA ŽUTIMA, a Vi na to pitanje ne odgovarate. Očito, imate problem da se suočite s tim pitanjem.

Petog oktobra sam gledala prenos, pa poljubila klince i otišla ispred Skupštine tj u Pionorski park. Dim sam videla kad sam bila kod Brankovog mosta. Helikopteri su nadletali, raja se pitala šta će biti, a dvojica su delila glasačke listiće iz Skupštine na kojima je bio zaokružen Milošević, kao dokaz da su već sve spremili da pokradu drugi krug. Ostala sam celu noć ispred Skupštine grada, javili su da se Legija priključio "narodu", da neće biti sukoba. Deda sa šajkačom na glavi u srpskoj narodnoj nošnji koji je isto mirno i odlučno čekao razrešenje situacije, bio mi je najjači dokaz da sam na pravom mestu. Jedan drugi čovek je opet mirno komentarisao - "što ih skidate sa vlasti sada kad su se nakrali i namirili sebe, sad su tek počeli da misle na nas. Ovi koji dođu biće gladni svega, odraće nam kožu sa leđa."
Ko je bio u pravu, ko u zabludi, ko na pravom mestu iz "pravih razloga", pokazalo je vreme.

Broj onih političara koji danas imaju moralni kredibilitet da "kritikuju i optužuju" Miloševića je sveden na jednog - KoštunicU - jer su svi drugi dokazali da su im je vlast, moć i novac najvažniji i da su čak i više od Miloševića spremni da žrtvuju zarad opstanka na vlasti.

Pre 2000te bilo je - ako nisi za Slobu, onda nisi Srbin, danas je - ako nisi za Evropu, onda nisi Srbin. GDE JE TU SRBIJA?

Gosn. Miloje, ne vredi gluvom šaputati.

Pogotovo ako smo (verovatno) poprilični istomišljenici oko događaja u zadnjih dvadesetak godina, ali urođena tvrdoglavost i inat nam ne daju da se razumemo.

Vaša oduševljenost tekstom g.Kalika je meni draga i imate puno pravo na to - to je Vaš stav koji nisam nigde u svom tekstu spomenuo, i samim tim mi ne spočitavajte "političko slepilo" i sklonost ka "drugoj strani", jer je to neozbiljno i uvredljivo. Ako se ja ne slažem sa njim, otkud baš Vi da se pobunite, a ne g.Kalik (ili g.Pavlović)?


Dosta (novih?) komentatora na NSPM očekuju određeno tradicionalno jednoumlje, nalik situaciji na nekim drugim sajtovima koji se bave srpskom politikom. Ipak, toga nema ovde, zbog načina vođenja sajta i moderacije.

Izneti svoje, suprotstavljeno mišljenje na NSPM je sasvim u redu, pa i očekivati komentar, ili jak protiv-argument na to vaše pisanije. Umesto toga, sažaljivo odmahivanje rukom tipa: "nema vam pomoći, vi ste svi... (izdajnici/zaluđeni/slepi/budale) nimalo ne doprinosi kvalitetu diskusija. Naprotiv.


Mora postojati kvalitetna različitost mišljenja, iako smo ovde većinom kakvi-takvi rodoljubi. Jednakost mišljenja sam iskusio baš sa tom SM-kamarilom, odtada više ne pevam "horski", kako sam davno ovde izjavio.


Detalj: par dana pre tih događaja, dobio sam poziv da se javim u svoju jedinicu (policijska rezerva) i tamo su nas pitali da li ćemo ići na demonstrante. Većina je otvoreno odbila. Vraćeni smo kućama.

Otuda, znao sam donekle i šta se sprema i da je režija otpočela, a otuda i moja posledična rezignacija na sam dan protesta.

Pozdrav!

Svaka čast za text.
Za jednog od komentatora vezano za bojni otrov - Suzavac bi bio manje zlo od oktobarskih "promena" i viševekovnog ropstva koje nam sleduje.
Specijalni rat koji je USA vodila podelila je narod, što je u osnovi i cilj svakoga ko želi da zaposedne tuđu teritoriju - zavadi pa vladaj. Siromašniji društveni slojevi ili pak širi siromašniji društveni sloj podeljen je po više osnova i danas, na crvene i žute, na četnike i partizane, na Slobine, Tadićeve, Šešeljeve, Tomine i ine, na pravoslavce, katolike i muslimane, na vojvođane i srbijance, i na još sijaset drugih načina. Ono što nam je neophodno za prosperitet je narodno jedinstvo. To je potreban, ali nažalost, ne i dovoljan uslov. Kako god, ni njega ne možemo da ispunimo.
Meni je jedino nejasno, kao i autoru teksta doduše, kako toliko obrazovanih ljudi i dalje ne shvata da nam je država okupirana i da sa njom rade šta hoće, tj. komadaju je i prekrajaju shodno svojim potrebama. Da li je Milošević bio loš ili dobar besmisleno je raspravljati, jer svaki sistem i svaka vlast ima svojih dobrih i loših strana. Ipak, nepobitna je činjenica da je Slobodan Milošević bio naš poslednji pravi predsednik koji se borio za očuvanje teritorijalnog integriteta države čiji narodi očigledno nisu delili njegovo stanovište po tom pitanju. Otišli su Crnogorci, potom Albanci, sada se spremaju i novopečene Sandžaklije, za njima
će i narod sa viševekovnom tradicijom - Vojvođani. Ostatke će podeliti međusobno u čemu će im se pridružiti i Bugari.
Jedini izlaz iz ovog vilajeta vidim u uspostavljanju Ustavne Parlamentarne Monarhije. Malo mi je neprijatno što to tek sad uviđam, i što samom sebi zvučim kao Vuk Drašković iz devedesetih, ali Srbija nije zemlja koja može da opstane kao Republika. Kralj bi bio garant Srpstva a sam oblik državnog uređenja garant ostalim narodima.

Ne bih rekao da se NSPM pretvara u "sajt za rehabilitaciju" Miloševića, već samo donosi RAZLIČITE, ozbiljne i uglavnom dobre analize koje iz više uglova osvetljavaju našu bližu prošlost, pa i lik i delo SM. Uostalom, ovde je objavljeno više kritičkih tekstova i mnoštvo komentara o Mološeviću. Nisam nikakav njegov simpatizer, ni bio, niti postao, za razliku od g. Kalika, ali ne vidim što bi bio problem da se malo pravednije i objektivnije valorizuje period Miloševićeve vladavine, kao i ovoga što je došlo posle njega.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/slobodan_milosevic_ostaje_bez_odlikovanja.55.html?news_id=201012
Ove udvorice i kvislinzi su prevršili meru!
Ima li kraja ponižavanju?

Cilj je bio da se ozakoni to što je poznato danas kao politički prevrat koji je organizovala vlada SAD-a i evropske sile, da bi osigurale neograničenu kontrolu nad Balkanom u savezu sa dijelovima srbijanske elite. Dobro je poznato da su Amerika i Evropa obezbjedili milione dolara, na stotine visokih savjetnika i osoblja za izbornu kampanju DOS-a.

Bivši američki diplomat Vilijem Montgomeri je upravljao i koordinirao iz Budimpešte većinu kampanje unutar zemlje. Novcem se srbijanske revolucere snabdijevalo preko vladinih ustanova, ili preko nevladinih organizacija poput njemačke Fridrih Ebert Fondacije i Američkog "Doma Slobode" -( US Freedom House), koji okuplja vodeće Demokrate, Republikance, poslodavce, faktore koji podržavaju pokrete naklonjene SAD-u.

Zadatak koji su sebi postavile zapadne sile je bio da potpale socijalno i političko nezadovoljstvo protiv Miloševićeve vlade i da to usmjere iza svojih izabranih predstavnika u DOS-u. Ova vješta i dobro finansirana izborna propagandna mašina nije bila dovoljna za taj cilj jer se na DOS gledalo s dubokim nepovjerenjem kao desne ruke NATO sila koje takoreći tek što bombardovale Srbiju i Beograd posebno. SAD i Evropa su pokrenule dvostruku inicijativu zasnovanu na izgradnji socijalne podrške u područjima koje već kontrolišu snage opozicije i osiguraju saradnje vodećih elemenata snaga državne sigurnosti, policije i vojske.

Njemački časopis Špigel priznaje da su SAD igrale vodeću ulogu u DOS-ovoj kampanji da obore Miloševića, ali se koncentriše i na znatan doprinos svoje vlade u Berlinu. “Mjesecima je njemačka vlada diskretno pomagala opoziciju protiv Miloševića” tvrdi časopis. Špigel piše, “17 decembra 1999 godine njemački po zlu poznasti MIP Fišer i takođe po zlu poznata MIP SAD Olbrajt sastali se sa poznatim ličnostima srbijanske opozicije u zamračenoj sobi Interconti hotela u Budapešter Štrase u Berlinu, na rubovima sastanka G-8. Prisutni su bili Zoran Đinđić i Vuk Drašković.

“Na ovaj način, oko 45 miliona maraka je došlo direktno u gradove gdje vlada opozicija. “Gradska partnerstva su očigledno bila samo trik da bi se sakrila stvarnost da je Njemačka, kao i druge države, preuzela opoziciju u Jugoslaviji direktno u svoje ruke”.

Položaj opozicije je time bio pritisnut klasičnim mamcem. Izbor za srpski narod je bio: ili podržite DOS i Zapad će vam postati obilni darovitelj, (ha, ha, ha) ili poduprite Miloševića i suočite se sa neprestanim sankcijama. Drugi cilj kampanje Zapada je bio da pridobije dio tajne policije i vojske da bi poduprijeli potencijalne zamjenike Miloševića. Kako je samo uspješna bila ova operacija se pokazalo u izvještajima koji se sada javljaju o stvarnim događajima 5. oktobra. 9. oktobra 2000. Tako su novine Gvardian objavile članak baziran na intervjuu sa Živanom Markovićem, bivšim pripadnikom Specijalnih Jedinica elitne 63. Padobranske brigade.

Marković tvrdi da je zauzimanje Narodne Skupštine i RTS ustvari bilo pokrenuto od više od stotine aktivnih ili bivših vojnika koji su to uradili u dogovoru sa policijom koja je tobože čuvala zgrade. Ista ta, koja se deset godina kasnije neće ustručavati da protivnike gej sramotne parade isprebijaju namrtvo, ako će to da petooktobarskoj Srbiji otvori put u EU. Činjenica da je jedini događaj koji izražava pokret protiv Miloševića bio koordiniran i planiran od imperijalističkih sila i srpske tajne policije, samo od sebe mnogo govori. Daleko od toga da se pokazivala“moć naroda”. Miloševićev pad je bio rezultat zapadnih političkih spletki koje su dostigle vrhunac u modernom ekvivalentu prevrata u dvorcu, nego li nekakva često-proklamirana demokratska revolucija.

Očigledno je da vi niste pročitali moj tekst, ili, preciznije, tekst niste razumeli. Ja sam jasno odgovorio da za postavljeno pitanje o „mirenju (nekih) socijalista sa žutim“ odgovor treba tražiti od Ivice Dačića i kompanije. Zato je čudo, a možda i nije, da odgovor tražite od mene, jednog od komentatora ovog teksta NSPM-a.

Ja se ni danas ne kajem što se završilo vreme vladavine Slobodana Miloševića, kao što se ne kajem što sam 1986 bila na mitinzima za Slobu, Tomića i Garašanina, i na svim mitinzima za vreme bombardovanja. Ali kao što 1986 nisam predvidela da će Srbi biti proterani iz Hrvatske a Slobodan garant mira za međunarodnu zajednicu, da ćemo pobediti NATO uz kolone izbeglica sa Kosova i Metohije, tako nisam previdela ni da će se izbori posle 2000te odbijati kako su se odvijali, a pogotovu ovi 2008. Osim kritika, kažite mi koji je bio (u tim vremenima) "bolji i pespektivniji" politički izbor? SPO, SRS, ko?
Naravno da sam znala da nam zapad nije prijatelj, ali nisam ja pravila dogovore i pregovore sa njima već Slobodan a srpska stratišta su se ponovila, ili vi ne mislite tako. Šta je tu bilo dobro za Srbe? Ako i Vi kažete da je moralo tako i da nije moglo bolje, onda bi trebalo da poverujem i ovima danas na vlasti da mora ovako i da ne može bolje. JA ISKRENO MISLIM DA JE I ONDA I SAM MOGLO I MORALO BOLjE! Moj posao, a nadam se i Vaš, nije završen dok se Srbija ne podigne.

Kalik:

Jedan od njih je Branko Pavlović. Na prvu ozbiljniju pojavu sasvim opravdane revizije petooktobarske istoriografije i ideologije, koju prati jednako opravdana, ali tek probuđena težnja za kakvom-takvom rehabilitacijom Miloševića, on reaguje nervoznim, brzopletim i aljkavim tekstom koji prati začuđujuća nadmenost i pretencioznost.



Pavlović:

Ovaj tekst je kratak osvrt na obraćanje Miloševića od 2.oktobra 2000.godine, u kome samo u najkrupnijim crtama pokazujem zašto Milošević, i svi od Dobrice Ćosića do Miloševića, ne zaslužuju prelaznu ocenu. Da ne bude zabune, ne zaslužuju je ni Đinđić ni Koštunica (Tadić je u minusu), ali se u ovom tekstu time ne bavim.

Gospodine Kostiću, hvala za ovaj komentar. Inače kolor revoluciju u Srbiji su finansirale i Norveška i Švedska preko nekoliko nevladinih organizacija.Nezavisna informativna mreža Reseau Voltaire smatra da je jedan od ciljeva posete Hilari Klinton obnavljanje i intenziviranje podrške organizacijama i ustanovama koje su bile oslonac Zapada u oktobarskim događajima.

Nije potrebno da dokazujete svu dramatičnost situacije – ekonomske, političke, ratne, socijalne – u Srbiji devedestih godina. To je notornost i razume se da se slažem sa Vama.

Ali ono što je sporno to je sledeće : da li se jedna dramatična situacija, bez obzira da li se radi o jednom narodu i jednoj zemlji ili o nekoj porodici, grupi prijatelja i sl...., može rešavati pomoću neprijatelja tog naroda i te zemlje (ili te porodice, tih zavađenih prijatelja i sl). Po mom mišljenju i mom shvatanju morala – ne može. Ali čak i ako se apstrahuju moralne konsideracije i ako se gleda isključivo sa racionalne strane, takva „pomoć“ neizostavno donosi nesreću čitavoj zajednici – i onima koje je podržavala i onima protiv kojih ih je podržavala. Jer se u takvim slučajevima uopšte ne radi o pomoći već o korišćenju situacije da se ostvare interesi „pomagača“. A interes zapadne "pomoći" je bio da se Srbija pretvori u marionetsku državu. Ono što mi je zaista nejasno to je kako su toliki pametni ljudi i očigledno patriote, mogli uopšte da poveruju da će oni koji su 1999. bezobzirno bombardovali Srbiju sledeće godine naprasno početi da joj pomažu.

Moguće je postaviti pitanje – kako onda rešavati te dramatične situacije. Isključivo, ali isključivo sopstvenim snagama, uz mnogo strpljenja i trpljenja. Mogućnosti su brojne: bojkot izbora, građanska neposlušnost, gandijevski otpor, demonstracije ali u sopstvenoj organizaciji, glasanje za druge kandidate sve dok na čelo zemlje ne dođe ličnost dostojna da bude na njenom čelu.

Konačno - pošto je reč o Miloševiću – situacija devedestih jeste bila dramatična ali nije Milošević bio taj koji ju je izazvao.

Aferim! 5. oktobar jeste stvarno bio dan pobede okupatorskih i kvislinških snaga nad patriotskim. I tačno kaže dalje Mario Kalik: Zato taj famozni 6. oktobar koga neki, kao što vidimo, i dalje prizivaju, ne bi mogao biti ništa drugo do dan narodnog ustanka protiv stranog osvajača i domaćih izdajnika.
Doći će nadam se brzo dan da i mi ovde vidimo leđa ovakvim bizMis-petooktobarcima, čije su sledbenike evo i u Kijevu stavili na pravo mesto: na smetljište istorije.

Potpuno ste u pravu da oni koji su bombardovali Srbiju i okupurali joj deo teritorije, ne mogu joj nikako biti prijatelji. Rizikujem da ispadnem najveći lažov ili glupa kao noć, ali JA NISAM ZNALA da je DOS organizovan u Budimpešti na način kako je organizovan i od koga je organizovan. DA, ČULA SAM TADA TE PRIČE ali nisam verovala u njih, jer je, po meni, bilo dovoljno razloga i nezadovoljstva u narodu da se opozicija sama organizuje. Verovala sam da će opozicioni političari ne opterećeni ratom i porazima svom snagom krenuti u vraćanje onog što je izgubljno... Kad sam prvi put videla film o 5.oktobru, progutala sam knedlu. Zatim sam čula iz prve ruke da su članovi Otpora bili u Nemačkoj i da su se iznenadili kad nisu dobili dnevnice iako im je tamo sve bilo plaćeno, pa su pitali da nije neka greška...
Zatim je glasano iz Grčke a DSSu oduzeti mandati.. treba li dalje?

Većina ljudi iz mog okruženja je tada mislila kao Vi. Na moje veliko čuđenje. Neki iz naivnosti, neki iz konformizma - u stilu „Jedan je život“ a neki su verovatno imali svoje male računice. Bilo kako bilo, sada smo tu gde smo. Da bismo povratili slobodu i dostojanstvo jedini put je da konačno stavimo do znanja da više nećemo da „gutamo žabe“. To čuveno „gutanje žaba“ je svojevremeno savetovao jedan od oktobarskih vođa, misleći pri tom da mali moraju da se pokoravaju velikima. Ja sam uveren da ne moraju. Novija istorija pokazuje svu nemoć velikih pred malim narodima ali uslov je da mali budu složni, odlučni i nepokolebljivi u odbrani svojih prava. Ili, da parafraziram naslov teksta Dajane DŽonston - hrabri i složni momci dobro prolaze.Pozdravljam Vas.

Mnogo godina je proslo...ima tu mnogo propustenog gradiva...pogotovu za mladje narastaje, od kojih (cast izuzecima) jedan broj je odrastao na toj propagandi, u prilicno raznolikom uslovima. Nema coveka koji nije ziveo bolje tada nego danas i nije samo u tome stvar.Obrazovanje je bilo besplatno, koliko puta to samo da se ponavlja. Studentski domovi i studentske menze su bile bagatelne.

Svaka pohvala za tekst, nazalost autor je usamljen medju intelektualcima u Srbiji,koji se ne libi toga da progovori istinu, ali polako, sve i da je jedini, sluzi mu na cast, i ostace zabelezeno.

pošto mi je stalo do morala u srpskoj politici, da pozdravim g.kalika, observantesa, meri i sve rodoljube.istina se širi...

@Biljana Nikolic
Vi rekoste da ste bili tog 5. oktobra ispred skupstine jedan od ucesnika rusenja vlasti.
Napravite razliku izmedju IZBORA i DRZAVNOG UDARA pa cete dobiti i odgovor na svoje pitanje ko je bio bolji izbor.